Đedović: Nedima ne zovu, možda zato što je moj brat?!

Bivši košarkaški  bh. reprezentativac imao je čast da je igrao ili igra u velikanima kao što su Barcelona i Bayern, ali ako ga pitate koje utakmice posebno pamti, neće dugo čekati na odgovor prije nego li ispali: ``One odigrane u dresu BiH!``.

Njegova priča je javna i koliko god je ispričali, bit će poznata samo i isključivo njemu. Drugi će je samo prepričavati i pretpostavljati. Rođen je 12. januara 1990. godine u Višegradu, prije nego će sve oko njega gorjeti, a 16 godina kasnije bio je na parketu sarajevske dvorane u dresu nekadašnjeg prvaka Evrope s potajnim nadanjima da je to početak nečega lijepoga. 

Neko u vozu budućnosti, neko zaglavljen na peronu realnosti

Jer, kako se to obično dešava s talentovanom djecom u BiH, ako te sreća ne pogleda i na vrijeme ne uletiš u voz koji ide prema boljem sutra, onda ćeš zauvijek ostati zaglavljen na peronu realnosti. Ovdašnje surove realnosti koja te ne pita kako ćeš se sutra probuditi i kako ćeš večeras zaspati.

Imao je sreće, talent je bio toliko izražen da su skauti iz Španije uspjeli da ga uoče, pa je sa 17 godina otišao u Barcelonu gdje je nastavio ili bolje rečeno gdje je počeo ozbiljnu i jako bogatu košarkašku karijeru. Igrao je poslije u Italiji, Turskoj, da bi 2012. godine otišao u Njemačku gdje je igrao za Albu i Bayern, čiji je i danas član. 

Može da se pohvali da je bio prvak Španije, Njemačke, da je osvajao Kup Njemačke, da je tri puta igrao u All-Star meču Bundeslige i da je, ono najvažnije - uspio. Suvišno je trošiti riječi koliko se davao za dres BiH i koliko je druge stvari gurao na niske granice prioriteta samo da opravda nacionalnu dužnost. I poslije svega, nazvat će ga ovakvim i onakvim, a pojedinci će u borbi za dolazak na vlast reći kako je najgori i kako je izdajnik. E tu dolazimo na onu priču o vozu za budućnost i peronu realnosti. S tog perona neki nikada neće otići.

Đedović protiv Datomea (Foto: EPA)

Bayern je mašina koja melje ove sezone. Ko je glavni ``krivac`` za takvo nešto?

``Kontinutet. Nastavili smo ga iz prošle sezone i to je glavni `krivac` što smo tu gdje jesmo. Većina igrača je produžila ugovor, a stigli su nam igrači koji već poznaju Bayernov sistem i lako su se prilagodili, pa smo onda igrali još bolje i vjerujem da ćemo zadržati ovaj nivo. Igramo dobro na oba fronta, imamo dugu klupu i dobrog trenera i ako ovako nastavimo, mislim da će ovo biti nezaboravna sezona za Bayern``.

Saša Đorđević  se čini kao jako dobar trener. Koliko se razlikuje od Svetislava Pešića?

``Svaki trener ima svoju neku filozofiju, mlađi treneri imaju moderniju filozofiju i tu se malo razlikuju. Treninzi su naporni, kao i utakmice, ali imam tu čast i privilegiju da me treniraju vrhunski stručnjaci. Sale je dobar trener i imamo dobar odnos, a treninge je skratio po novim sistemima takmičenja, tako da su kraći i rade se samo konkretne stvari. Nekad se treniralo više, ali da kažem dosadnije, danas su se stvari konkretizirale i ne gubite vrijeme na osnovno``.

S kim se najviše družite u Minhenu?

``Imam dosta prijatelja, a u klubu sam nekako najviše dobar s našim momcima. Tu je i naš Amar Gegić, koji malo igra s nama, malo u juniorima, ali s njim se najviše pazim. Milan Mačvan, Vladimir Lučić i Stefan Jović su tu i svi imamo čast da se međusobno poznajemo i često smo zajedno. Naravno, to ne znači da sam manje dobar sa nekim igračima koji nisu s našeg govornog područja``.

Imali ste priliku da igrate u Španiji, Italiji i Njemačkoj. Koliko se razlikuju te zemlje?

``Barca i Bayern imaju vrhunske organizacije i to su klubovi koje moram da izdvojim. Ostali ipak malo kasne u tom segmentu. Njemačka je veoma teška, šest stranaca i šest domaćih igrača. Atletska liga, puno se trči, nema tu puno faulova. Sve u svemu, svaka liga i svaka država je na svoj način posebna i izazovna i sretan sam što sam igrao u nekoliko njih``.

Idol u NBA ligi i da li biste voljeli da zaigrate u nekom od slavnih timova?

``Tracy McGrady odavno ne igra, ali sam ga volio gledati i bio mi je idol. Svako ima želju da se okuša u NBA ligi, ali treba biti realan, da li je to sada moguće? U nekom sam dobu kada bi bilo čudno otići u NBA, ali čovjek živi od nadanja i želja. Što se tiče favorita, nemam posebnog, mada volim Orlando zbog Tracyja, ali i boja. Nekako su mi najsimpatičniji u NBA ligi``.

Slovenija je prvak Evrope. Ko bi rekao...

``Niko ne bi rekao da će Slovenija biti prvak prije samog prvenstva, ali kada smo vidjeli kako igraju, onda nije bilo čudno. Luka Dončić ima dobar progres. Njegova stepenica je NBA i ništa drugo. Pitanje je sada njegove volje. Porede ga s LeBronom Jamesom, no mislim da je to malo neralno, mada je Luka lucidniji i ima neke stvari koje Jamesu nedostaju``.

Litvanija u mislima i danas (Foto: EPA)

Džanan Musa?

``Naravno da nas nadolazeći Draft sve zanima, posebno Bosance i Hercegovce. Nadam se da će Džanan završiti na što većem broju, u prvih 10 pikova. Luka i Musa, nema trećeg. Njih dvojica su budućnost košarke i ako ovako nastave, ne brinem da će dogurati daleko``.

Da li ste još uvijek u kontaktu sa bivšim saigračima iz bh. reprezentacije?

``Čujem se često s mojim drugovima. S Mirzom, Jukom, Kikanovićem, nedavno sam se vidio s Gordićem i ispričali smo se nakon utakmice. Koliko god se to može, naravno da se s njima čujem i nekad se prisjetimo tih stvari``.

Posebni trenuci u karijeri?

``Bilo je tih stvari, utakmica, ali Litvanija i kompletno to Evropsko prvenstvo su na broju jedan. Ona historijska i luda utakmica je nešto što ću da pamtim dugo, vjerovatno dok sam živ``.

Je li mučno gledati kako se raspada Bosna, nekadašnji prvak Evrope, klub gdje se ponikli?

``Sve sam ja to već vidio. Onda kada sam išao u Barcelonu, to sam sve već vidio. Nije bilo teško predvidjeti šta će se kasnije desiti. Tu je sve prevara i ljudi koji dolaze u klub uglavnom nemaju viziju i nema sistema, sve je upropašteno i žao mi je, ali ne vidim izlaz iz toga. Bosna se teško može spasiti, makar to svi voljeli, bar mi koji smo bili dio nje. Nije samo Bosna, kompletan bh. sport, situacija u BiH, sve je otišlo u...``.

 Dani kada je Nihad nosio dres Rome (Foto: EPA)

Koliko često se čujete s bratom Nedimom?

``Stalno. Naravno da se i dalje brinem o njemu, a on je imao fantastičnu sezonu u Barceloni i ne znam zašto ga niko ne zove. Možda je to zato što je moj brat? Neki drugi se zovu u reprezentaciju, a igraju u drugim ligama, ali on u Barceloni, pa je zaboravljen. Očito nema mjesta jer je Nihadov brat. Ne znam, možda nisam u pravu, ali eto, djeluje mi kao da je baš to razlog što ga zaobilaze``.

Da niste košarkaš, šta biste bili?

``Nije moglo teže pitanje. Ne znam, to je teško reći. Treba vremena da se razmisli o tome. Imao sam sreću da me sudbina vodi u ovom pravcu i ne mogu da se požalim, a šta bi bilo kad bi bilo, ko to zna...``.

Bude li teških trenutaka?

``Prođe čovjek sve i svašta, suoči se s raznim životnim problemima, ali bilo bi nekorektno da kažem kako mi je teško i kako trebam da se žalim. Sve je super, hvala Bogu i nadam se da će me sreća i zdravlje i dalje pratiti. Važno mi je samo da ostanem na dobrom putu i da živim normalan život``.

Koliko često se vraćate u Bosnu i Hercegovinu?

``Koliko god mogu, ja sam u BiH. Svako ljeto provodim tamo, ja bez toga ne mogu. Jedva čekam da se završi sezona i da se vratim u BiH na odmor. Imam dosta prijatelja i rodbine i svako druženje s našim ljudima je ipak nešto što me uveseljava``.

Izvor: Sportsport.ba