HUMORESKA: Pravda

-Ko je tebi, druže, dao pravo da sudiš i istjeruješ pravdu? Šta smo, onda, mi ovdje? - ljutito me pitao  sudija na ročištu povodom tužbe koju su protiv mene podigla tri huligana. I da premlaćuješ našu omladinu ! To ti izigravaš i miliciju i sud, je li?

-Druže sudija, trebalo je, znači, da me fakini prebiju i opljačkaju, a djevojku siluju? Kad su nas napali, ni vas, a ni milicije ni na vidiku! Sva sreća pa znam malo onih vještina, znate, ha-hu - pri tome podigoh ruke i zauzeh jedan od stavova iz širokog repertoara borilačkih vještina – inače... Čista samoobrana, kažem vam. I, umjesto njih da zatvorite, vi izgleda meni sudite! Gdje je tu pravda?

-Šta kažeš, ha-hu, je li? Druže, oni su završili na maksilofacijalnoj, izubijani i polomljenih vilica, a boja lica im je takva da joj ni vešplav nije ravan! Ne može to tako! Momci su se možda samo malo našalili!

-Druže sudac, šalu s nožem i bokserom na ruci ja razumijem samo na jedan način. A da su me izdegenečili i opljačkali, a djevojku silovali, šta bi onda bilo?

-Onda bi ti podnio prijavu protiv NN- počinitelja i mirna Bosna! Ne bi imali ovu situaciju! Gdje ti je bila pamet? A, što vas dvoje hodate okolo u sitne sate? Treba li ja da vam budem u pratnji i čuvam vas?

-To je naša stvar, druže sudija, bojim se da vas se to, uz dužno poštovanje, ne tiče, vaše i milicije je da preventivno djelujete i spriječite takve pojave. A, apropo onog NN-a, onda bi nas dvoje bili DS!

-Šta ti je DS?

-Donja stranka!

-Donja, jel`? E, momak, sad` ću te za nepoštivanje suda debelo rebnut`, možda čak i zatvorit`!

Sve se ovo dešava u bivšoj državi. Jedne ljetne noći šetao sam s djevojkom u rejonu Bentbaše. Odnekuda su naišla tri lika, dvojica su pokušali djevojku odvući u obližnje žbunje, a treći je uz prijetnju nožem tražio sat i novčanik.Na lijevoj ruci imao je bokser. U blizini nikoga. Onda je uslijedilo ono što sam opisao, malo sam ih isprebij`o. Po nesreći, odnekud je  naišla hitna. Medicinari su zbrinuli onu trojicu i pozvali miliciju. Došla je brzinom svjetlosti i svi smo dali izjave. Fakini su pri tome išli na stari i otrcani fol, ja ih nap`o kad su uljudno zamolili upaljač za cigarete! Tužili su me za teške tjelesne povrede i osudjen sam uslovno na šest mjeseci. Za nepoštivanje suda kažnjen sam zatvorom u trajanju od tri dana, što sam uspio preinačiti u novčanu kaznu. To je bila pravda. Ne smiješ se branit`, pusti da te opljačkaju, prebiju i siluju, dušu uzmu, a onda složi prijavu protiv NN-a! Za Riplija i Nobela istovremeno! I za Ginisa!

Pravda. Stvarno, šta ono bijaše pravda?

Peh sa pravdom se, medjutim, nastavio. Jedne večeri, sad se sve dogadja u ovoj državi, sjedim i gledam tv. U času začujem da se na balkonu nešto dešava, neko stenje. Otvaram vrata i vidim, s druge strane, držeći se za ogradu visi pokrupan momak. U uglu balkona stajala je poveća daska, bez imalo razmišljanja sam je dograbio i svom snagom par puta odalamio lopova po rukama i glavuši. Lopova, naravno. Ne dolaze mi, valjda, prijatelji u posjetu preko balkona?! Ja sam na drugom spratu, pa je tresak koji je proizveo taj prika u dodiru sa majčicom zemljom bio strahovit, usto popraćen jezivim vriskom i istog časa izmamio je najmanje desetak komšija na balkone. Neko je pozvao hitnu, pa policiju. Stvar je završila na sudu, lopov me tužio za pokušaj ubistva, uz nanošenje teških povreda i lom desne ruke, te zaključno potres mozga. Na sudu, deja vu. Nisam ja taj koji dijeli pravdu, za to postoje sudovi. A, šta je trebalo da uradim? Da kažem, o, đela mašala, hajdera, dobro doš`o, bujrum! Na pitanje šta je taj lik radio na mom balkonu, nisam dobio odgovor. Inače, na sasvim konkretna pitanja: šta će neko na vašem balkonu, u stanu, autu, garaži itd., ni od policije, a ni od organa pravosudja, nikad nećete dobiti odgovor. Možda je trebalo da isparim na po sata dok on ne obavi svoje?! Ili, da ga posjednem ispred sebe i održim mu malo noćno predavanje o poštenju? Kratak kurs! Uz kaficu i grickalice! Uz`o deda svog unuka, metn`o ga u krilo! Fini i pošteni Ameri, oni takvog priku prvo upucaju, a onda pitaju ko je i šta želi! Kažnjen sam zbog napada tupim predmetom, tj.daskom, što je rezultiralo padom i teškim povredama. Za nepoštivanje suda sudija me kaznio nakon što sam glasno, koliko me grlo nosilo, u jednom trenutku vrisn`o: Obdžekšn! Na što je gospon sudac rekao: Šta kažeš, obdžekšn,  je li? E, biće tebi obdžekšn!

A samo par dana kasnije, novi peh. Krenulo me! U tramvaju osjetim da me džeparoš obradjuje. Kad je vidio da sam ga otkrio i tako mu povrijedio sujetu, krenuo je na mene. Brzo konstatujem da nema ni policije ni sudije koji će me, je li, zaštititi i donesem odluku da se sam branim. Svi u tramvaju okreću glave, i par kršnih momaka u blizini. Niko ništa. Nije njih napalo. Đepnog radnika položio sam na pod, par puta ga lagano kucn`o po labrnji i zatražio da neko pozove policiju. Tramvaj je stao, odnekud se stvorio policajac i počinju se dešavati čudne stvari. Svi prvo pomažu momku kojem nije jasno šta mu se dogodilo, uz komentare jedne starije putnice, kako je sramota da stariji klipan, tojest ja, tako izudara jadnog mladića. Njega odvode u hitnu, a mene na razgovor u policiju. A tamo ista priča: nije tvoje da sudiš, trebao si pokušat` urazumiti ga, policija je nadležna za takve slučajeve. Na moju primjedbu da sam se osvrtao i tražio ih po tramvaju, dobio sam samo debele prijetnje. Nisi iskoristio sve mogućnosti da situaciju smiriš, rekli su i protiv mene podnijeli prijavu.

Nakon ovog slučaja počeo sam razmišljati. Možda su policija i sudije u pravu. S krimsovima ipak treba lijepo. Ako nešto traže, daj im! Ili ih pusti da te prebiju, bocnu čakijom. Kasnije samo podnesi prijavu protiv NN-a i mirna Bosna. A ne da ih mlatiš! Jer, oni imaju svoja prava. A, gdje su moja prava? Na to pitanje nema odgovora. Nije moje da sudim, ima ko to radi, niti da u sudnici postavljam pitanja. Što jasno govori ko je ustvari debelo zaštićen. Dobro, rekoh. Ako se opet dogodi nešto slično, radiću drugačije. Priliku sam dobio vrlo brzo, postupio sam po uputama, ali sam opet ispao DS. Donja stranka. Šta nije valjalo? Pokušavam skontat` gdje sam  pogriješio. Nikog nisam ni istukao, a ni povrijedio.

Opet sjedim i gledam dobar akcioni film. Čujem neku aktivnost na balkonu i izlazim. S druge strane ograde visi krupan momak i zapomaže. Šta je ovo, rekoh u sebi, navadilo se pravo na moj balkon! Pogledam preko ograde, zanimalo me kako se ta omladina penje na prilično visok drugi sprat i onda  ugledam teleskopske ljestve. Sve imaju. Tehnika narodu. Tehnički napredna omladina! No, ljestve bile malo kraće. Nedostajalo je nekih pola metra da drugar predje ogradu. Mora da je i onaj prvi imao isti peh. I ovaj put svjetlo u sobi je bilo ugašeno, a roletne na prozorima i balkonskim vratima spuštene, pa je izvana izgledalo kao da kući nema nikoga. Baš su nesretni, pomislih, došlo mi ih nekako žao. Urbani alpinist što visi, cvili i moli pomoć. Takva je to sorta. Kad je u nevolji, manja je od makova zrna. Pogledam toljagu koja je stajala u uglu balkona. Iznad nje, na nekih pola metra, visi debeli trožilni kabl sa skinutom izolacijom u dužini od dvadeset centimetara. Opaka sprava. Momak me gleda molećivo. Ako ga klepnem po prstima ili glavuši, odletiće i polomiće se, a ja ću odgovarati za povrede. Onda se sjetim savjeta policije. Smireno i trezveno dovesti situaciju pod kontrolu. Dobro, rekoh, `ajmo tako. Prihvatim ga i pomognem da se uspne na balkon. Stojimo jedan naspram drugog i gledamo se. Prika je za dvije glave viši od mene, teži najmanje dvadeset kila. Mogao sam ga sredit` dok je visio, ali sada, no chance! Tu ni ha-hu ne pomaže. Razmišljam grozničavo. Eto, ovaj put nisam dijelio pravdu, nego sam čak spasio lika da ne padne i pomog`o mu da se popne na balkon.Pozvao sam ga da udje u sobu. Čudno me je gledao, a onda je ušao. Sjeo je u fotelju i dalje me u nevjerici promatrao.

-Hajde, prika, jebo ga ti, dobro si proš`o, što si se snuždio? Skini jaknu i raskomoti se. Ja ću nam za to vrijeme napravit` kafu,`oćeš li Nes ili bosansku? `Oš kapučino? Sa kiselom? A, more i mala loza, da dodješ sebi, šta veliš?

Popio je bosansku sa tri loze, bez riječi. Imao sam dobar burek, dao sam mu tri zvrka, nestala su u trenu. Uz burek je popio dvije pive. Što ta omladina može pojest` i popit`! Malo po malo, raskravio se, nije više bio onako napet. Dao sam mu cigaretu, s merakom je zapalio. I dalje me čudno mjerkao.

-Jaran si, odape u jednom času on, mog`o si me zveknut` da odletim u materinu! Svaka ti čast! Još me najede i napoji! Nego, recider ti meni, frajeru mrtvi, u čemu je fora? Jesi li ti neka dobričina, a? Humanitarac? Majka Tereza? I, šta kontaš, matere ti, šta ćemo sad?

Grozničavo razmišljam. Sad je prilika da završim stvar onako kako nalaže naše pravosudje. Drug i gospodin sudija. Kako kažu naša milicija i policija. Na lijep način. A ne da ja dijelim pravdu. Za to su oni tu. Okrenuh se oko sebe, no, njih ni u tragovima, pa nekako otčepih:

-Slušaj, buraz, hajde da zaboravimo kako si i zašto doš`o `vamo, evo, fino sjedosmo, pojedosmo i popismo, a ne znam ni kako ti je ime. Možda smo i komšije. Hajde ti meni fino reci kako se zoveš i gdje stanuješ, da se upoznamo, pa da se razidjemo.                                                                      

-Šta kažeš, kako se zovem i gdje stanujem? Da se upoznamo, pa da se razidjemo, je li? Trebaš li još podataka? Sad` ćemo se ti i ja razić`!- rekao je prije nego što sam utonuo u crnilo i nirvanu, odakle  su me ukućani  jedva povratili malo kasnije, kad su me onesvještenog i razbijenog nosa našli na podu. Prika ništa nije odnio. Podnio sam tužbu protiv NN- počinitelja. Bio kod sudije na saslušanju.

-Šta kažeš, pomog`o si mu preko balkona, uveo ga u stan, nahranio i napojio? Jesam li ja to dobro čuo? Pa, čovječe, što ga ne klepnu nečim?

Nisam mogao vjerovati! Sad, znači, što ga nisam klepn`o?!

-Slušajte, rekoh sudiji  iznerviran, na tu vašu priču sad stvarno moram uložiti veliki OBDŽEKŠN!

-Obdžekšn? E, evo tebi sad tri velika dana zatvora zbog šprdanja sa sudom i zato što si omogućio provalniku da zbriše!! Sunce ti žarko, dok šira društvena zajednica, a naročito policija i naš pravosudni sistem svim snagama nastoje spriječiti takve pojave u korijenu, računajući i na svesrdnu pomoć naših gradjana, šta imamo? Gradjanina, pojedinca, koji pomaže lopovu! Mezeti i pije s njim! Koji u prašinu baca sve što ovo društvo čini! I obezvrijedjuje sve naše napore! A onda dolazi na sud da se žali i prijavljuje! K`o da mi imamo vremena na bacanje, boga ti! Bjež` odavde, dok tebe sad nisam zatvorio!

Došao sam kući, napravio kaficu i počeo razmišljat`. Je li ovo zrelo da posjetim psihijatra? Da vidim jel` do mene. Šta ubuduće? Onda se nasmijah. Kakav psihić, rekoh. Mogu svi pjevat` borbene. Koja prijava protiv NN? Daj, bježi! Slične probleme rješavat` ću ubuduće samo upotrebom kombinacije T-T-K. Ili, u slobodnom prevodu: toljaga-trožilni kabl! I mirna Bosna!

                                                                           -                                                                     

Pravda.Šta to zapravo bijaše?Nemam pojma, nemojte mene pitat`! Halo, jesam li vam rek`o, sjašite ba...