Koliko dugo ćemo još živjeti na Zemlji?!

“Uz pomoć kompjuterskog modela stelarne evolucije procijenili smo kraj ‘životnog veka’ Zemljine nastanjive zone, odnosno odredili smo kada planeta više neće biti u toj zoni. Naša je procena da Zemlja više neće biti nastanjiva između 1,75 i 3,25 milijardi godina od danas”, izjavio je u saopštenju vođa istraživanja Endru Rašbi.

On je, međutim, upozorio da bi klimatske promene i drugi faktori mogli da uzrokuju katastrofu i uništenje svog života na planeti i tako preduhitre tu prognozu.

“Ljudi će se naći u problemu čak i sa malim povećanjem temperature, a pred kraj će samo mikrobi u zatvorenim okolinama moći da izdrže vrelinu”, naveo je Rašbi.

Razumevanjem “životnog veka” nastanjive zone planete može pomoći u spoznaji razvoja kompleksnog, inteligentnog života na egzoplanetama.

Astronomi su do sada otkrili 974 egzoplanete, od čega je misija “Kepler”, američke svemirske agencije NASA, pronašla 262 sveta koja bi potencijalno mogla da podrže život.

Rašbi ukazuje da su ljudi prisutni na Zemlji oko 200.000 godina, dok su se prvi insekti pojavili prije skoro 400 miliona godina.

Planeti treba relativno dug životni vek nastanjive zone kako bi se razvio život na njoj. Izračunavanjem koliko dugo će planeta biti u zlatnoj zoni mogli bi eliminisati neke svijetove u potrazi za životom, ili ih dodati na listu.

“Proračuni o nastanjivoj zoni omogućavaju nam da istražujemo potencijale drugih planeta da podrže život, ali i da saznamo u kojoj bi fazi razvoja mogao da bude taj život”, istakao je Rašbi.

Istraživači su za proračun koristili model fokusiran na nastanjivu zonu i vreme u kojem je planeta u toj zoni, što takođe omogućava poređenje sa drugim planetama. Kepler 22b (Kepler) i Gliz 581d (Gliese), dve planete koje su uporedili sa Zemljom, imaju nevjerovatno dug životni vek nastanjive zone.

Kepler 22b otkriven je 2011. godine, kao prva planeta otkrivena u nastanjivoj zoni kod zveze nalik suncu. Gliz 581d opisan je kao super-zemlja u nastanjivoj zoni kod crvenog patuljka Gliz 581.

Životni vijek nastanjive zone Keplera 22b je između 4,3 i 6,1 milijardi godina, dok je kod Gliza 581d ta brojka oko 10 puta veća.

“Gliz 581d je veliko iznenađenje, zbog nevjerovatno dugog životnog vijeka nastanjive zone, negde između 42,4 do 54,7 milijardi godina. Ova planeta je možda topla i prijatna 10 puta duže od čitavog vremena postojanja našeg Sunčevog sistema!”, naveo je Rašbi.

A kada Zemlja za manje od dve milijarde godina napusti sunčevu “zlatnu zonu”, Mars će možda postati dobra opcija za buduće svemirske kolonijaliste. Crvena planeta naći će se u nastanjivoj zoni za šest milijardi godina, što bi nama Zemljanima moglo da pruži novu šansu za život, ističe Rašbi.

Istraživanje je objavljeno u žurnalu “Astrobiologija”. 

Izvor:Blic/ekskluziva.ba