Amar Gile: Nemam snage da se pravdam supruzi, trebala je da zna za koga se udaje!

Kakva ti je bila ova godina?

- Sada ozbiljno da ti kažem, za posao nije bila nikad gora godina. Bilo je vrlo malo mora, vrlo malo morskih svirki, a ja more obožavam. Ja svake godine živim za to da idem u Budvu da tamo pjevam, ali Budva je ove godine za skoro sve pjevače bila jako slaba. Ove godine nula, a što se tiče ostalih gradova u regionu bilo je odlično. Žao mi mora.

Da li voliš more zbog mora ili more zbog lijepih djevojaka?

- Znaš ima ona neka pjesma,“more je provod, more su koke, more je izvor života“. Volim ja i planinu, a možda čak više planinu od mora. Mene more jednostavno umori, a neodstaje mi kada ga nema. Ja sam oženjen čovjek, pa onda moram sa ženom da idem, pa prije toga slijedi pakovanje stvari, pa ih nosi, pa tu je i naš sin, a o kojem se također moram brinuti, kako supruga tako isto i ja. A, na planini imam vikendicu, pa mi je već jednostavnije.

Bez obzira što si oženjen uvijek ti neko pokušava nametnuti neku aferu sa strane. Kako izlaziš na kraj sa tim pričama?

- Ja i nekako mogu da izađem na kraj, ali moja supruga veoma teško. Svaka žena je ljubomora, pa i moja i to je za nju baš onda teška situacija, ali i za mene. Jer ja jednostavno više nemam snage da joj se pravdam. Mislim da me to pitaš zbog te Nataše koja je bila u Zadruzi, a ja sam joj odgovorio, ako je trudna neka rodi, neka djece. Onda je ona vidjela da sam budala, pa se na kraju ispostavilo da nije trudna. Hoće popularnost preko mog i Šakinog imena. A, na kraju krajeva, i moja supruga bi trebala da bude razumna, jer znala je za koga se udaje. Sa pjevačem je veoma teško biti u braku. Ja moram da se slikam sa ženama, ženu su tu oko mene na mojim nastupima, tako da je to sve normalno.

A, da li bi ti volio da ti je supruga pjevačica i da li bi ikad oženio pjevačicu?

- Odgovor na oba pitanja je jedno veliko NE. Imao sam priliku da budem u vezi ili da oženim pjevačicu, ali nikada to ne bi učinio. Ja nemam ništa protiv mojih koleginica, ja njih sve volim i poštujem, ali ne bi to mogao učiniti, jer sam i ja jako ljubomoran. Ne bi mogao da gledam da joj neko prilazi na nastupu, da je dodiruje, da joj stavlja novac, pa mora da pjeva do ujutro.

Rekao si da si ljubomoran, da li onda možeš da shvatiš, razumiješ svoju suprugu?

- Da, mogu. Ali je trebala da zna koga bira. Na početku je bila ljubav, a sada je još veća nego što je na početku bila. Mi se jednostavno jako mnogo volimo i imamo našeg Darisa koji nas čvrsto veže.

Da li vam je brak ikada bio i krizi?

- Vjeruj mi da nije. Ona jedva čeka da se vratim kući, a i ja, da je zagrlim i da vidim naše dijete.

Kakav si u kućnoj atmosferi?

- Ja mogu za sebe da kažem da nisam, pa skoro nikad, u kućnoj atmosferi. Uvijek sam negdje na putu. Rekao samo volim planinu, pa onda odem tamo, odmorim se od svega, od dima, od ljudi, kafana, muzike, a volim da igram tenis. Moraš jednostavno negdje imati svoj izduvni ventil.

Rekao si da je tvoja žena bila svjesna za koga se udaje, a da li si ti bio svjestan kada si postao pjevač, šta te sve očekuje?

- Vjeruj mi da nisam. Da mi dragi Bog sada ponovno da šansu, da krenem od početka, a da prije toga znam šta me sve čeka, nikada se ne bi upuštao u to. Vjeruj da je to teško. Dugi putevi, nikada nisi kod kuće, ima i lijepih stvari, ali mnogo više onih ružnih koji se dešavaju, a ima i svakakvih ljudi.

Kako gledaš na ljubomoru kolega?

- Oni ili mnogi od njih ne pokazuju je javno, mada ja znam da su ljubomorni. A, ako ćemo iskreno, ja se ne družim sa kolegama, u stvari tu je samo par njih, Aca Lukas, Aca Pejović i Saša Matić, to su jednostavno za mene kraljevi, jarani, iskreni prijatelji. To se jednostavno nekako tako posložilo, a moj uži i iskreni krug prijatelja su ljudi sa kojima se družim od djetinjstva. Tako da ja nemam potrebu za druženjem sa estradnjacima ili da ja kao nešto trčim za pjevačima. Pa i ja sam pjevač. Ko god kaže da se intenzivno druži sa kolegama, to su sve lažna druženja i lažna prijateljstva.

Da li je estrada od divnog, mirnog dječaka iz Kaknja od tebe učinila čovjeka koji je pomalo postao drugačiji, nervozniji?

- Baš tako, dobro si to definisao. Pa kako neću biti nervozan? Da pojasnim, nije estrada od mene napravila bahatog čovjeka i to neću nikada biti. Novac me nikada niti popularnost neće učiniti bahatim. Nekako sam se promijenio u glavi, ili sam pobudalio ili sam odrastao, ne mogu razlikujem. Postao sam nestrpljiv, strašno nervozan. Ne mogu da čekam na semaforu kada je crveno svijetlo, odmah mi noge počinju da se tresu, a prije nije bilo tako.

Zbog čega?

-Valjda hoću da iskoristim svaku sekundu svog života i valjda me sada taj semafor sprečava u tome. Oduzima mi te sekunde mog života. Želim da slobodno živim svoj život.

Šta je bio razlog?

-Vjeruj mi da ne znam, ali naš narod je takav, sve će ti oprostiti ali uspjeh nikada. Uvijek je bilo budala i bit će ih uvijek. To je ta naša ljubomora.

Da li ti je estrada učinila nešto dobro?

- Pa, vidiš, kad me već pitaš, pio sam, a sada više ne konzumiram alkohol. U stvari počeo sam da idem u teretanu i počeo sam zdravo da živim. Shvatio sam ako nastavim ovakvim tempom posla, pa još da pijem i da se prejedam, da neću dugo dogurati. Znao sam nekad po dva litra konjaka za dan popiti i to mi nije bilo normalno. Sada sam dobro prikočio.

Skoro pa si kompletno istetoviran?

- Jednostavno mi se to i tako sviđa. Prvu tetovažu sam uradio 2013. Uvijek sam htio da imam tetovažu, ali mi roditelji nisu dali. Moj otac je moju prvu tetovažu vidio na Facebooku, a od koje sam dobio visoku temperaturu. Prestat ću sa njima kada se kompletno popunim, neka moj sin Daris ima slikovnicu da boji.

Da li si danas sretan i bogat?

- Sretan jesam, ali mislim da još trebam da sazrijem. Danas imam 30 godina i malo mi fali da sazrijem. Pod tim smatram, mislim sazrijevanjem i odrastanjem, da prestanem da trošim novac kako kakvo dijete. Nerazumno i nepotrebno. Porodičan sam čovjek i da sam kompletno sazrio, ostavljao bi novac sa strane, za ne daj Bože, da mi glas otkaže, da mi se nešto desi, da moja supruga i sin imaju obezbjeđenu budućnost. Ja novac potrošim za dva dana, da ne ostavim nešto kod žene ne znam šta bi bilo. Još nisam sve to dobro svario, da postanem ozbiljan, da mislim o budućnosti djeteta, kada se to posloži tada ću biti samim sobom kompletno zadovoljan.

.

.

.

.

.

.

(Express)