Bres­kva, bar­šu­nas­ta kra­lji­ca lje­ta

Bres­kva, pras­ka ili šef­te­li­ja drvo je iz fa­mi­li­je ruža, a po­zna­to je po is­to­ime­nim plo­do­vi­ma - bres­kva­ma. Po­tiče iz Azi­je, tačni­je iz Ki­ne, gdje se uz­ga­ja­la 1.500 go­di­na prije Hris­ta.

Iz Ki­ne je, u ko­joj je plod bres­kve na­zva­no "to", ka­ra­van­skim pu­te­vi­ma pre­ko Azi­je sti­gla do Sre­do­ze­mlja i du­bo­ko u ko­pno Evro­pe. Za­to se sa pra­vom kaže da je baršu­nas­ta bres­kva naj­lje­pši dar Is­to­ka Evro­pi, a "kra­lji­com lje­ta" na­zva­na je jer nje­ne naj­lje­pše plodove kon­zu­mi­ra­mo to­kom ju­na, ju­la i av­gus­ta.

U re­do­sli­je­du na tabeli voća po važnos­ti - bres­kva se na­la­zi na trećem mjes­tu - po­sli­je ja­bu­ke i kru­ške. Bo­ga­ta je ka­li­ju­mom, fo­sfo­rom, ma­gne­zi­ju­mom, kal­ci­ju­mom, sum­po­rom, hlo­rom, na­tri­ju­mom, želje­zom, ba­krom i cin­kom.

Od vi­ta­mi­na, u bres­kvi ima ka­ro­te­na (pro­vi­ta­mi­na A), vi­ta­mi­na B1, B2, B5 i B6 te vi­ta­mi­na C i E, ko­ji su snažni an­tio­ksi­dan­si.

Za­hva­lju­jući ši­ro­koj adap­ti­vnos­ti, bres­kva za­uzi­ma značaj­no mjes­to u svjet­skoj proi­zvo­dnji. Proi­zvo­di se mno­go i zbog to­ga što su otvo­re­ne mno­go­broj­ne sor­te ko­je su u mo­gućnos­ti da se pri­la­go­de ra­zličitim uslo­vi­ma ga­je­nja.

Ki­na je naj­veći proi­zvođač bres­kve u svi­je­tu. Po­tom do­la­ze Evro­pa i Sje­di­nje­ne Ame­ričke Države. Od evrop­skih država, Ita­li­ja je naj­veći proi­zvođač bres­kve. Na drugom mjes­tu je Špa­ni­ja, a za­tim Grčka i Fran­cus­ka.

ZDRAV­STVE­NE DO­BRO­BI­TI BRES­KVE

Lje­ko­vi­ti di­je­lo­vi bi­ljke su plod, cvi­jet i list. Važno je na­gla­si­ti da je odnos ka­li­ju­ma i na­tri­ju­ma se­dam na­pre­ma je­dan, zbog čega su ove aro­ma­tične i sočne voćke korisne oni­ma ko­ji ima­ju pro­ble­ma sa oti­ca­njem. Do­bre su i pro­tiv ma­lo­krvnos­ti, za cri­je­vna obo­lje­nja, uop­šte za rad pro­ba­vnih or­ga­na i sma­nje­nje žučne ke­se. Takođe, može po­moći pri smi­re­nju ner­vnog sis­te­ma. Po­zna­ta su i lje­ko­vi­ta svoj­stva so­ko­va, si­ru­pa i čaje­va od bres­kve. Sok od bres­kve pre­po­ručuje se oni­ma sa srčanom ari­tmi­jom, sma­nje­nim lučenjem želu­dačne ki­se­li­ne, osje­tlji­vim ner­vnim sis­te­mom, kao i za čišćenje or­ga­ni­zma. Bres­kve i nji­hov sok ne pre­po­ručuju se dijabe­tičari­ma i aler­gičnim oso­ba­ma.

ULJE BRESKVE

U svi­je­tu se sve vi­še ko­ris­ti ulje breskve, ko­je se do­bi­ja hla­dnim ci­jeđenjem ko­šti­ca, a po­ka­za­lo se kao iz­vrsno sred­stvo i za spo­ljaš­nju i za unu­traš­nju upo­tre­bu. Oralno uze­to dje­lu­je kao odličan la­ksa­tiv i snižava ho­les­te­rol, dok u spo­ljaš­njoj upo­tre­bi pos­tiže izvan­re­dne re­zul­ta­te kod li­ječenja ekce­ma i u za­šti­ti kože. Zbog bogat­stva mineralima i vi­ta­mi­nima pre­po­ručuje se za ma­sažu osje­tlji­ve, su­ve i sta­ri­je kože, ko­ja pos­ta­je gip­ka i elas­tična.

ZDRA­VE KO­ŠTI­CE

Ki­ne­zi i Ja­pan­ci ko­šti­ce bres­kve sma­tra­ju izu­ze­tno značaj­nim u li­ječenju kaš­lja, upa­le slije­pog cri­je­va, krva­re­nja, po­vi­še­nog krvnog pri­tis­ka... Čak ih je­du i zbog karcinoma je­dnja­ka, a ko­ris­te ih i za ra­zbi­ja­nje krvnog ugru­ška. Pri­me­nju­ju ih i za re­gu­li­sa­nje men­stru­aci­je i bo­lo­va na­kon po­rođaja, kao i kod tra­umat­skih oštećenja. Le­pe­za bo­les­ti zbog ko­jih ko­šti­cu bres­kve ovi na­ro­di kon­zu­mi­ra­ju izu­ze­tno je ši­ro­ka, ali stručnja­ci upo­zo­ra­va­ju da ne tre­ba da se uzi­ma u pre­ve­li­kim do­za­ma te da je kon­tra­in­di­ko­va­na je­di­no za tru­dni­ce.

SA­VJE­TI ZA KU­PO­VI­NU BRES­KVE

* Bi­raj­te or­gan­ski uz­go­je­ne plo­do­ve, naj­bo­lje od lo­kal­nih uz­ga­ji­vača. * Ako je plod ze­len oko sta­blji­ke to je znak da ni­je po­tpu­no do­zrio. * Zre­li plo­do­vi su me­ka­ni, nježni na do­dir i ima­ju mi­ris me­da. * Bi­raj­te plo­do­ve glat­ke i neo­štećene po­vrši­ne, a iz­bje­ga­vaj­te one ko­ji ima­ju smežura­nu kožu, jer su ta­kvi plo­do­vi sta­ri. * Bres­kve čije je me­so bi­je­le bo­je vrlo su slat­ke, dok one sa žutim me­som ima­ju ne­što ma­nje sla­da, ali su bo­ga­ti­je aro­mom.

BRA­NJE I ČUVA­NJE BRES­KVE

Bres­kve se mo­gu ubra­ti i pri­je ne­go što su sa­svim zre­le, jer ovo voće zri­je i na­kon bra­nja. Ku­pi­te li ili ube­re­te još ne­do­zre­le plo­do­ve, sta­vi­te ih u pa­pir­na­te vrećice kako biste im održali vla­gu i ubrza­li pro­ces do­zri­je­va­nja. Za brže do­zri­je­va­nje ta­kve plo­do­ve držite na so­bnoj tem­pe­ra­tu­ri. Ako ih pak želi­te duže sačuva­ti, odno­sno ma­lo od­go­di­ti pro­ces zre­nja, držite ih u frižide­ru, ta­kođe u pa­pir­na­toj vrećici (do dvi­je se­dmi­ce). Zre­le bres­kve se vrlo brzo kva­re i ne mo­gu du­go sta­ja­ti - održivost im je sve­ga dva-tri da­na. Do­zre­le bres­kve ko­je su po­hra­nje­ne u frižide­ru pri­je kon­zu­ma­ci­je izva­di­te i os­ta­vi­te da po­pri­me so­bnu tem­pe­ra­tu­ru, ka­ko bis­te mo­gli uživa­ti u nji­ho­voj po­tpu­noj aro­mi.

(Nezavisne novine)