Humoreska: S kim si...

Saznah da je doš'o da studira, iz bliže je unutrašnjosti. Momak pametan pa pravo dobro pored'o prioritete: prvo obiš'o nekoliko adresa po preporukama, a onda se učlanio u jednu stranku, sve je lijepo, reklo mu, al' braco, hoćeš li nešto više, drito u partaju! Bez ikakve dvojbe, lik koji će uspjeti. Pitam šta će studirat', kaže on pravo. Samo ga isprepadalo pričom kako je predmet Rimsko pravo jako težak, ali se nada da će Rimsko krivo biti nešto lakše. Reče to smrtno ozbiljan. Onda me pit'o imam li kakvog zidara. Ima neku rupu u stanu, puše, treba zazidat, bio na jednoj građevini, al' neće niko, zauzeti. Teško ćeš nekog' nać', kažem mu ja, sve ti je to zbrisalo van, neće više niko da radi za sitnu lovu. Čuo je, kaže, moraće onda angažovat' masone, oni su, kažu, slobodni zidari, nisu zauzeti, u nekoj su loži, samo je mora pronać', a nije još upozno sve gradske kvartove...

Čuj, rimsko krivo, masoni da zazidaju rupu, e, svašta za živa hadžije! Da mu kažem koju na tu? Ne, skontah u času, ručnu bracane, možda lik folira, testira me, pa ću se, ako mu bilo šta kažem, ja provalit', reći će da se zez'o. Tako se jedan moj stari haver na sličan fazon provalio. Pričalo se o nekom muzičaru, ja namjerno izvalio kako je tip votrouz na gitari, a on kaže, nije votrouz nego virtuoz. Pogled'o sam ga s blagim smiješkom, prisutna raja takodje, skont'o je, pa se uj'o se za jezik...

Rimsko krivo? Masoni? Jesam li ja to dobro čuo? Naš'o sam se u debeloj dilemi, možda lik samo folira, ali nekoliko primjera naredne hefte pokazalo je suprotno.

-Ko ti je onaj drugar s kafe? – upita me granapdžija jednog jutra.

-Novi komšija, šta je s njim?

-Ne kontam ga, doš'o juče i kupio dezinfekcijsko sredstvo za WC-šolju, nakon po sata vraća robu, kaže, na TV-u vidio kako se nakon puštanja vode u šolji pojavljuju razni cvjetići i balončići u veselim bojama, kod njega ništa, mrtav hladan traži pare natrag. Onda se do kraja provalio, pit'o me, zamisli, imam li neko vino, al' ne posve suho, nego da je i malo mokro! Ne prodo danas ni kutijicu sode bikarbone, ako lažem!

Ost'o sam bez teksta. A dan poslije pit'o me lik za dobrog zubara, ja ga odveo, uveče me zove zubar i pita jeko gatibo noo? K'o biva, ko ti je ono?!

-?

-Vidio on u ordinaciji reklamu za jedan medikament i natpis: ZDRAVE DESNI ZA CIJELU PORODICU, pa pit'o imam li to, al' samo za samce i ima li i za zdrave lijevi! Živa istina!

Debelo sam se zamislio. Ako je stvarno tako kako izgleda, kuku lele kad taj lik jednom završi pravo ili krivo, a hoće garant, odma' se zaposli i to na dobrom mjestu jerbo je u partaji, a hoće više nego garant, ima usto i konkretnih adresa, pa počne mudrovat' i krojit' zakone. Nema nam pomoći. Propast' nećemo, al' spasa nam nema!

Onda je doš'o šlag na tortu.. Kaže on kako bi rado na neki koncert ozbiljne muzike, a ne na neku pop-rok dernjavu, ne konta šta se popovi imaju baviti rokom, ne priliči to vjerskim službenicima! Gled'o sam ga u čudu, o čemu on to, ali, bio je ozbiljan, složio je facu kako to samo takvi dečki umiju da bi te u nešto ubijedili. Nije mi baš pasov'o uz ozbiljnu muziku, al' mu predložih da u okviru gradskih Muzičko-horskih večeri posluša četrnaestu rukovet Stevana Mokranjca-Pesme iz Bosne. Nakon par dana eto ti ga, kaže iš'o je, al' nije nešto oduševljen rukohvatom onog drugara, kako se ono zvaše, čekaj...ima neko vlažno pezime...

O, tempora, o mores! O duše- o mila seni, o majko moja - o blago meni!

Rukohvati, kompozitor vlažnog prezimena...Majku mu, rekoh, pa se zamislih.

Kažu, s kim si, takav si. Postaješ k'o i taj. Ne slažem se! Ma, nema šanse! Ja ne!

Onda je poželio da odemo u poznati toranj na kafu. Lift je grabio k'o lud, lik se uspaničio, gleda u mene, oči mu skoro ispale iz duplji. Traži pomoć, utješnu riječ.

-Ne boj se komšija, samo se ti dobro drži za te rukoveti sa strane!