Humoreska: Ugao gledanja!

Razmišljao sam često, budem li kad imao firmu, pravne stvari radiće pravnici. Njihov posao ne mogu i ne znaju radit' inžinjeri i propali ljekari. No, teorija je jedno, a stvarni život nešto sasvim drugo. Danas, kao i nekad. Svi mogu i znaju sve. Neki inžinjer može biti ministar zdravstva, a neki ministar nečega, po struci piljar, svijetla obraza zaposješće neku kliniku i raditi operacije na otvorenom srcu, jer, ima čovo iskustva, radio je i ranije operacije, al' na otvorenom džepu gradjana. Ne brinite kako će on to, imaće kraj sebe kao i svi ostali gutu savjetnika, neko će mu već šapnut' gdje da recne, gdje da bocne...da prihefta...da sašije...Zakone kroje likovi koji za lokaciju pravog Pravnog fakulteta znaju sa televizije, sa dnevnika.....ili iz priče...ili, vozilo ga Obalom, pa slučajno iz auta vidilo...

Već par godina vlasnik sam male vanjskotrgovinske firme. Imam i pravni odjel sa tri zaposlena, lično sam ih odabrao i veoma sam zadovoljan njima. Jasno sam im dao do znanja da prije svega tražim jednostavnost, jasnoću, brzinu, tačnost, bez glupih i nepotrebnih formulacija. Akta koja donose su jasna, razumljiva, kratka, dorečena, ne moraš grah bacat' da vidiš šta je pisac otijem hotio rijet.

Poslovi su se proširili, ušli smo u malo složenije medjunarodne aranžmane, pa sam na molbu jednog prijatelja zaposlio pravnicu sa samoupravnim iskustvom. Nije dugo prošlo, a već je počela da mudruje.

-Direktore, upala mi je nedavno u ured, sjećate se odluke koju smo donijeli vezano za formiranje odjela za konsignaciju, a potom donijeli odluku kojom smo prvu poništili i napravili novu...

-Da....

-E, sad moramo donijeti odluku o ukidanju odluke o odluci!

-Šta moramo?

-Ne razumijete! Ja vam govorim bosanski, a ne kineski: moramo donijeti novu odluku...

-Prvo, vrlo dobro vas razumijem!-prekinem je. Drugo, nisam znao da znate i kineski, madam! I, treće, sad treba nešto da pišete. Šta je problem? Uradite to kratkim aktom kojim spornu odluku stavljate van snage, te donosite novu, bez suvišnog komplikovanja od kojeg bolujete, poput onog: u duhu, u svijetlu i slično.Ako to niste u stanju, dajte kolegama, oni će to začas!

-Gospodine direktore, ovome se nisam nadala! Ja samo želim da naša pravna akta na nešto liče, a ne da im se neko smije jer su prosta i nisu u duhu prava.

-Znate koliko me briga šta će neko gore ili dole reći o našim aktima? Vi izgleda uživate da od ničega pravite nešto, proste stvari komplikujete do besvjesti, samo da bi izgledale pravno, je li? Znate li, gospodjo, šta je prvorazredna glupost? To je ono kad izmjene i dopune nekog zakona proglašavate zakonom, umjesto da donesete kratak akt koji kaže da se postojeći zakon mijenja i dopunjuje, navodeći u čemu i čime i od kada kao takav dalje važi. I gotovo.

 -Gospodine, vidi se da niste pravnik..

-Hvala bogu!-odbrusih.

-Zato i ne razumijete. Pravo je nešto više od puke definicije. Ono je fenomen! Šta hoću da kažem? Stvari nisu uvijek onakve kako izgledaju ili kako ih mi vidimo, tu nam je za tačnu definiciju potreban drugačiji pristup i onda potežemo za pravom. Evo, uzmimo ovaj papir za kopiranje formata A4.

-Šta je s njim?- upitah. Obični bijeli papir.

-E, tu smo! Ko kaže da je bijel?

-Ja kažem! Bijel je sto posto!

-Ne bih s složila s vama, gospodine. Možda jeste, a možda i nije!

-Ma, nemojte! A, koje je boje?

-Vidite, nije tako jednostavno, moramo kompleksnije sagledati stvari kako bismo odredili boju.

Gledao sam je u čudu. Treba, kaže, sve sagledati, pa onda odrediti boju! O čemu to ona?

-Gospodine, nastavila je, ne možete se jednostrano odrediti prema tom papiru. Možda je i crn. Ovisi iz kog ugla gledate.Da bismo se odredili prema boji papira, moramo neke parametre staviti u odredjenu relaciju i izvesti iz toga korelativni odnos, vodeći računa o tome što stvarno želimo. Bijelu boju? I, što baš bijelu? Možda u potsvijesti želimo drugu? Ružičastu? To je relativno. Zašto mislite da je bijel?

-Zato što je, ženska glavo, bijel i tačka!

-Sad sam i ženska glava! Otkad nisam čula tu primitivnu i prizemnu kvalifikaciju! Vaše neprimjereno reagovanje samo ide u prilog mojoj tvrdnji da se postavljeno pitanje može riješiti isključivo pravnom regulativom. Koja kaže da prvo treba napisati akt u formi odluke o odredjivanju boje. A, možda organizovati i simpozijum? Na Bjelašnici, u Neumu...Shvatate li sada mjesto, značaj i ulogu prava?

Bacila mi je papir na stol i izašla.U meni je kuhalo. Kaže da je papir možda i crn! Ovisi kako i odakle gledam! On samo izgleda bijel. A ona bi pisala i odluku o tome. Mjesto, uloga i značaj! I šta sad? Ništa. Pusti je, rekoh. Onda dobih ideju. Uskoro ide plaća. Šefici računovodstva naredio sam da vrloj pravnici umanji plaću za deset posto. Potom sam naručio dupli espresso s kiselom.

                                                                               *

-Gospodine direktore, je li ovo vaše maslo?- uletjela je k'o furija u moj ured nadobudna pravnica i tutnula mi platnu listu pod nos. Zašto ovaj odbitak od 10 posto?

-Gospodjo, ubuduće prvo kucajte na vrata. Dalje, za to pitajte računovodstvo. No, ne vidim razlog za nervozu. Šta znači činjenica da vi vidite deset posto? Ja to ne vidim tako. A to znači da stvar ni blizu nije jednostavna i da se moramo principijelno odrediti prema njoj, ovisno o uglu gledanja, kako ono vi rekoste.Moramo postići konsenzus u pristupu definiciji nastalog problema. Kad postignemo barem preliminarnu saglasnost, možemo sjesti i pobliže ga definirati, te napisati i neki akt. Naprimjer, odluku o donošenju odluke o odluci da pristupimo definiciji problema. Vi tvrdite da se radi o deset posto, s čime se ja ne mogu apriori složiti, jer iz mog ugla to ne izgleda tako. A sami ste rekli da stvari nisu onakve kako izgledaju. Shodno tome, meni se čini da to na listi nije pravi procent i ja tu vidim dvadeset posto! Uskoro. Ali, šta to uopće znači? Pa, to su, pobogu, samo obične brojke!

U sebi sam likovao dok me ona gledala razrogačenih očiju. Okrenuo sam se ka prozoru i nastavio.

-Kažu da je djavo crn, a ja pitam, ko to zna? Ko stoji iza te tvrdnje? Što siromah ne bi bio ružičast? Ili zelen? Možda je nekome u interesu da ga ocrni?! To pitanje zahtijeva podrobniju analizu. Gdje bismo stigli kad bismo na brzinu i bez pravnih argumenata i akata donoslili zaključke.

To sam još rekao i shvatio da sam dobar dio ispričao u havu, ona je već bila otišla. Naručih dupli espresso s kiselom i rahatlokumom. Uz kafu su mi donijeli i njen neopozivi otkaz. Da je bila tu, tvrdila bi da sam dobio čaj! Ili himber! Ovisno o uglu gledanja. Zapalih i zadovoljno otpuhnuh prvi dim.