ZALJUBILI SE U PRIRODU! Beograđani Uroš (10) i Vuk (6) otišli u selo kod Trebinja na jedan dan, a sad roditelji ne znaju kako da ih vrate!

U pitanju je malo seoce od svega pet kuća koje se zove Bioci. Nalazi se dvadesetak kilometara od Trebinja. A, tamo ne uživaju, već barabar rade sve poslove kao veliki - čuvaju stoku, plaste sijeno, cijepaju drva, čiste štale, nose vodu sa čatrnje. I tako cijelo ljeto. Jedini odmor koji imaju je desetak dana pred početak godine kada sa majkom i ocem odlaze na ljetovanje.

Foto: Kurir

Braći ovi poslovi uopšte ne padaju teško, čak su na slikovit način opisali svoju ljetnju avanturu.

- Jedva sam čekao da se završi škola da bih otišao na selo. Bioci su za mene raj. Ovdje ima mnogo posla, ali meni to nije problem. Naprotiv. Ujutru ustanem oko sedam sati. Baba Desa spremi doručak, a onda deda Dragan i ja idemo da čuvamo stoku. Pošto je ljeto, ovce, koze, i njihovi mladunci su cijeli dan u brdima. Ja ih gonim po Lisijem dolu, Bodirogama i Domaševu. Čuvamo oko 300 grladi i uopšte mi to nije problem. Moj brat ponekad ide sa nama, ali on je mali pa se brzo umori i onda ostane sa babom kući, pa joj pomaže tako što donosi drva da loži vatru jer mora ručak da se sprema. Imamo nekoliko malih kozlića koji su ostali u oboru, pa im Vuk daje mlijeko iz flašice. Nije njemu dosadno ima i po kući mnogo posla, nemojte da brinete - rekao je Uroš kao iz topa, sa čim se složio i mali Vuk.

Foto: Kurir

- Da, mora da se očisti kuća, da se nahrane kuce i da sa babom čupam travu oko krompira i kupusa. Baba i ja otjeramo krave daleko, daleko. Skroz iza dva brda i tamo oni lijepo ručaju i vrate se kući uveče, a baba onda izvadi vodu iz čatrnje i sipa im u kadu da piju. I sve popiju. Mnogo su žedne i umorne - kaže Vuk.

Uroš nam je opisao i šta još radi u Bicima.

- Plastimo sijeno.To je obavezno. Imamo nekoliko livada gdje je sijeno pokošeno. Mjesec dana idemo da ga prevrćemo sa vilama da se osuši, a ako nas posluži sreća i ne padne kiša onda ga baliramo. To jeste malo teže, ali iz Trebinja dođe moj drugar Miloš koji ima isto godina kao i ja i zajedno to radimo. Pomogne on meni, pa onda pomognem i ja njemu. Čim se sve to završi, onda imamo vremena da igramo i fudbal na livadi. Najljepše mi je kada skupljamo drva jer tada cijeli dan jašem konje. Jedino mi je krivo što je put loš, pa bih volio da nam neko pomogne i napravi put jer ovdje je sve zdravo i više ljudi bi dolazilo i mnogo mojih drugara bih doveo iz Beograda da vide kako ovdje živi moja familija. Došli smo na jedan dan ali ja sad ne idem nikuda odavde - poručio je Uroš.

(Kurir)