Kako ćemo letjeti u budućnosti?!

Danas skoro svi avioni izgledaju slično. Ispod cjevastog trupa su krila, pod krilima motori, a u zadnjem dijelu kormilo. Konstruktori su decenijama gradili nove ekonomičnije avione. Ipak, avioni bi mogli trošiti manje goriva, smatra Diter Šolc, profesor na Fakultetu za primijenjene nauke u Hamburgu.

``Naravno da je avion isplativ ako malo troši, ali ekonomičnost podrazumijeva i da avion brzo leti, jer samo takav avion u jednom danu donosi mnogo novca``, kaže on.

Ako gorivo bude skuplje, vremenom bi mogli postati isplativi štedljivi avioni s drugačijim dizajnom. Jedna od mogućih ideja bila bi da se odustane od trupa aviona. Tada imamo samo ogromno krilo, tzv. avion-krilo, kaže Šolc.

Ipak, negde moraju sjediti i putnici. Rješenje predstavlja avion sa širim trupom koji prelazi u krila. Aerodinamika aviona se može poboljšati dužim i užim krilima. Ali, duža krila moraju biti mnogo jače napravljena - time postaju teža, a to je loše po uštedu goriva.

Osim toga aerodromi trenutno nemaju mjesta za avione s tako dugačkim krilima. Znači, potrebna je kreativnost: ``Tu imamo naprimjer dopel-deker, avion s duplim krilima, koji povezuje krajeve krila dolje i gore jedne s drugim.``

I novi motori bi mogli poboljšati ekonomičnost, kaže Rajnhard Menig, direktor Instituta za motornu tehniku pri Njemačkom Centru za vazduhoplovstvo i svemirske letove (DLR). ``Motori bi potom sasvim drugačije izgledali.

Oni bi imali ogromne propelere, prečnika nekoliko metara. Oni bi morali biti efikasni i pri visokim brzinama aviona - a to zahtijeva sasvim nove letjelice.``

Takvi avioni mogli bi uštedjeti oko 20 odsto goriva, ali su za oko 10 odsto sporiji od modernih džetova. Otuda bi bili podesni za kratke i srednje letove - gdje gubitak vremena nije prevelik. Ipak, takvi rotori su mnogo bučniji od modernih džetova.

Rajnhard Menig kaže da se emisija ugljen-dioksida može smanjiti boljom aerodinamikom i boljim turbinama - ali samo do određenog stepena. Znači, potrebna su i nova goriva, kaže Menig. Naprimjer biološko gorivo od biljaka.

``Već smo koristili avione s udjelom biološkog goriva od 50 odsto. Zaista se mogu proizvesti takva goriva sa sličnim svojstvima sagorijevanja kao kod kerozina``, dodaje ovaj stručnjak.

Askin Isikveren, vizionar, najradije bi odmah da koristi ekološku struju. Njegova ideja je avion za kratke i srednje letove.

``Tačno je da su baterije teške. Kod današnje tehnologije su čak toliko teške da to ne bi funkcionisalo. Ali imamo utisak da bi baterije mogle u toj mjeri poboljšati se da bi za kratke destinacije to bilo moguće.``

On se nada da bi njegov avion mogao uzletjeti još 2050. Ko i tada kupi avionsku kartu, ući će u avion koji liči današnjem: cijev s krilima dolje, ispod motori i kormilo pozadi.

Izvor: mondo.rs/ekskluziva.ba