Šećer – pogonsko gorivo ljudskog mozga!

Dok moderne dijete tretiraju šećer kao neprijatelja, Balansologija je veština koja nalaže suprotno – ničega se ne smijemo odricati, a posebno ne onoga što pokreće tijelo. 

Šećer nam je potreban 

Ugljeni hidrati se dijele na proste i složene i oni bi trebalo da čine od 55 do 65 odsto ukupne energije u toku od dana od čega 10 odsto kroz šećere. Upravo zato da biste organizam održali zdravim ne smijete se odricati primarnog izvora energije za sve funkcije koje obavlja naše tijelo. 

“Šećer je prisutan u svakodnevnoj ishrani i nemoguće ga je sasvim izbaciti. To bi bio nerazuman i beznadežan poduhvat. Potpuno izbacivanje šećera iz ishrane je teško postići“, kaže nutricionista Ljubiša U tom slučaju nam je potrebna Balansologija, kao životna filozofija, koja omogućava da uživamo u omiljenoj ishrani, pa i šećerima, ali kroz pravi način kombinovanja sa fizičkom aktivnošću tako da ne osjetimo neželjene efekte viška kalorija. 

Bez šećera nema energetskog balansa 

Šećer je mozgu najbolji izvor energije, posebno ako se unosi u vidu glukoze koju tijelo sintetiše iz ugljenih hidrata. Nerafinisani odnosno, prirodni šećeri se nalaze u voću, povrću, mlijeku i medu. 

Voće je nezamenljiv, prirodan izvor vlakana, vitamina i minerala, a posebno ako se kombinuje sa orasima ili sjemenkama. Mali glikemijski indeks nekih vrsta voća znači da će vaš šećer u krvi biti postojaniji. S druge strane med kao jedan od prostih ugljenih hidrata treba koristiti kao i običan šećer - u kombinaciji sa hranom i napicima – čajem, jogurtom, limunadom. 

Mnogi od nas pak, pod pritiskom napornog radnog dana „popuste“ te se često počaste čokoladom, sokovima ili sladoledom zarad bržeg postizanja memorije, boljeg rasuđivanja i drugih mentalnih sposobnosti. Balansologija nalaže da ni zbog unosa rafinisanog šećera ne treba da vas grize savjet. Naime, ključ je u fizičkoj aktivnosti koja poboljšava rad jetre tako da ima bolju kontrolu nad produkcijom glukoze. 

Štaviše, studija koja je objavljena u časopisu “Nutrition Reviews“ pokazuje da su dosadašnji dokazi nejasni u pogledu tvrdnje da smanjivanje konzumiranja napitaka zaslađenih šećerom dovodi do manjeg broja slučajeva gojaznosti, tako da je zaista ključ dobre forme u balansu ishrane i fizičke aktivnosti. 

Zahvaljujući šećeru razmišljate svojom glavom 

Dnevni optimalni unos šećera koji nam obezbjeđuje energetski balans jeste do 50 grama dnevno. Ipak, ukoliko želite da poradite na prevenciji kilograma podaci iz kliničkih ispitivanja ukazuju na to da zamjena običnih zaslađivača niskokalorijskim i zaslađivačima bez kalorija dovodi do određenog gubitka težine i da može da predstavlja korisno dijetetsko sredstvo za poboljšanja usklađenosti planova za gubitak ili kontrolu.

“Hrana i napici u kojima je šećer zamijenjen ovakvom vrstom zaslađivača mogu da pomognu kod održavanja tjelesnetežine pod uslovom da konzumenti imaju zdrav životni stil, da se bave nekim oblikom fizičke aktivnosti i da ne konzumiraju dodatne kalorije koje nadoknađuju one kojih nema u zaslađivačima“, savjetuje dr Pilar Riobo. 

Voće ili slatkiši? Vaše tijelo, vaša pravila! 

Koliko ima šećera u 100 grama navedenih namirnica: 

Banana: 12g 

Krofna: 27 g 

Grejpfrut: 7g 

Sladoled: 21g 

Jagode: 4,9g 

Mafin: 33g 

Limun: 2,5 g 

Topla čokolada: 60 g 

Med: 82g

Izvor: cafe.ba/ekskluziva.ba