BAKA MILENA (87) NIKOGA NA SVETU NEMA I JEDVA PREŽIVLJAVA U surovim uslovima, ona ima samo jednu SKROMNU ŽELJU - POMOZIMO JOJ

 Nikoga na svijetu nema, niko joj ne svraća, do pasa lutalica kojima koru hljeba da.

Od penzije od 200 evra jedva se pokrpi za račune i hranu.

Surovo zvuči, ali sreća u nesreći je da je vegetarijanka.

Meso ne bi mogla ni da priušti.

Za baku Milenu saznajem od Svetlane, koja radi na Kosmetu.

Prije osam godina bila je u Gnjilanu, pa upoznala baku koja hrani pse.

Neke je sterilisala, neke udomila, a baki odnijela ćebad i garderobu.

I sve do pre neki dan nje znala šta je sa staricom.

Dok je posao nije opet odveo u Gnjilane, sa dvojicom italijanskih kolega.

Kapija u omanjem dvorištu, u uličici iza samog centra, bila je otvorena.

- Baka Milena me je prepoznala.

Posle osam godina! Kućica i sve oko nje je u još gorem stanju.

Zamolila nas je da ne ulazimo unutra, sramota ju je.

Ali je iz kuće iznijela kesicu "negro" bombona s riječima: "Unutra je 18 bombona, svi da uzmete po šest" - priča za Kurir Svetlana.

Ponijela je Svetlana, kao veliki ljubitelj pasa, i 20 kg hrane za pse.

Čak je i vlasnik jedne lokalne fabrike, Albanac obećao da će donirati hranu za pse.

A Italijani su, potreseni onim što su vidjeli, baki kupili 10 kesa hrane - testenine, pirinča, povrća...

- Britkog je uma, oštrog jezika.

Zna sve, pita da li je krenula srpska roba na Kosmet, što ne dolaze novine...

Od nemaštine, čini mi se, teže joj pada samoća.

Zamolila me je da joj nabavim srpsko-turski riječnik, hoće da uči turski.

A naručila je i Maksima Gorkog i još neke knjige - kaže Svetlana.

Daje mi bakin broj telefona.

- Svetlana, ti li si? - veli baka kad mi se javi.

Nema kome drugom da se nada.

Ipak, obradova mi se.

Veli, najpre, da je rođena 18. novembra 1936. u Skoplju, gdje su joj na službi bili roditelji. Od 1946. je na Kosmetu.

- Imam osnovnu školu, išla sam u gimnaziju.

Nikad nigdje nisam radila.

Nisam se udavala, nemam nikoga od familije.

Živim u kući dede po majci.

Plac je malo više od ara, tu je ova kućica zidana oko 1970 - hodnik, sobica i velika soba.

Stara kuća još od čukundede ili čak njegovog oca, pravljena u tursko vreme, ja sam peta-šesta generacija - priča za Kurir baka Milena.

OVAKO MOŽETE POMOĆI BAKI MILENI

Poštanskom uplatnicom na:

Milena Pavićević

Kralja Petra bb,

38252 Šilovo

Gnjilane

KNJIGE

Redakcija Kurira

Vlajkovićeva 8

11000 Beograd

sa naznakom: Za baku Milenu

Struju ima, ali vodu samo u dvorištu.

To što se na slici vidi malo dozidano, s tim limom preko krova, bio je hodnik od kupatila

. Ali otišle cikevi.

Živi od očeve penzije, koju prima od 45. godine.

- Dobijam je iz Beograda.

Nepune 24.000 dinara.

U ponedeljak ću da idem u Šilovo, da podignem penziju, tamo ima srpska pošta.

Šest evra platim taksisti da me odveze i doveze.

Kad podignem pare, idem u menjačnicu.

Kupim 200 evra po kursu 118.080 i daju mi 240 dinara kusur od 24.000.

Biće uskoro i isplata 20.000 pomoći za penzionere, pa od januara povećanje penzije. Imaću malo više - kazuje baka, pa dodaje:

- Grijejem se na radijator, platim struju 50 eura.

Vodu nisam plaćala pet-šest, nisam znala, nisu mi rekli, ne izlazim nigde.

Sakupilo mi se 30 evra, pa kad podignem penziju, platiću 20 evra, a 10 će da mi ostane duga.

Rekli su da može.

Kad ode u Šilovo, ode i u Dom zdravlja.

Samo tamo može, prištinska dokumenta nema.

- Kupim i šta mi treba u prodavnici.

Ne trošim mnogo, još od 1959. sam vegetarijanac.

Uzmem koliko stignem - zejtin, šećer, brašno mi više ne treba.

Kupim ili grašak, ili boraniju, pasulj, papriku, kako kad.

Psi, kaže, lutaju gdje stignu, pa dođu u njeno dvorište da prenoće.

- Vodu imaju, dam im hljeba, drugo nemam, mesa ne držim - kaže.

Volela bi samo jedno - knjiga da ima.

Svetlana joj je obećala donijeti.

Ali voljela bi i da joj neko pošalje.

- Može na poštu u Šilovu.

Pa ću uzeti kad krenem za penziju.

Volim samo ono što je istinito, neka bude neka autobiografija, putopis.

U pošti u Šilovu svi znaju baku Milenu.

- Baka koja je mnogo knjiga pročitala - odmah rekoše.

Ali i da joj knjige, niti išta drugo, niko ne može slati iz centralne Srbije jer će kosovska carina da zapleni.

Te stoga knjige možete poslati nama, u Kurir (instrukcije u okviru), pa kad bude "prohodan" put za štiva, poslaćemo baki Mileni.

 Važno je da zna da je njene knjige čekaju.

A novac svako iz cijele Srbije može direktno da se uplati u pošti.

To će, kako vele, za minut da stigne u onu u Šilovu (instrukcije u okviru).

Da baka kućicu sredi.

I kupatilo.

Bar dane pred sobom da provede kao čovek...

Ostale fotografije pogledajte klikom OVDJE.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić