Džeko: U Želji izostavljen sa spiska – čekao sam da zaplačem, dešavalo se da nemam šta jesti u Češkoj

Edin je iskreno i otvoreno govorio o mnogim stvarima iz svoje karijere.

– Sjećam se kao jučer. Bili smo u nekom supermarketu, i zvoni mi telefon. Zove me trener Samir Jahić i kaže spremi se, ideš na pripreme sa prvim timom u Međugorje. Druga su vremena bila, Željo nam je bio sve. Nikada nisam razmišljao da negdje dođem igrati – meni je bilo da dođem igrati u Želju. Bila su drugačija vremena, nije se moglo lagano tako igrati u Želji. Nažalost, sada je drugačija situacija. Na pripreme su igrači išli s autima. Prvi ugovor mi je bio stipendijski, nisam imao 18 godina, pa se on mogao potpisati – prisjetio se Edin svojih početaka u FK Željezničar.

– Plišek je u svlačionici i čita spisak igrača za pripreme. Dođe do kraja, nema mene. Ja izgubljen. I hajde, završi on to, ja se ne pomjeram. Odem ja kući i kažem svojima. Ja sam samo čekao da se zatvorim u sobu i da zaplačem. I sada sam se naježio. Nisam očekivao to. Vjerovatno sam u tom momentu mislio da sam bitan. Hajde, prošlo je to sve. Meni je uvijek bila čast što sam u Želji, ali me to uzdrmalo. Stari je tražio razgovor sa Plišekom. Ako nisam za Želje, da se dogovorimo. Malo poslije, Plišek me vratio, malo poslije i otišao iz Želje – ispričao je Džeko za TV Arena Sport, pa nastavio;

– Tri mjeseca poslije, zove me Plišek – hoću li da dođem u Češku. To je bila kao druga ekipa Teplica gdje su slali mlade igrače. Plišek mi kaže: Potpisat ćeš za Teplice, ali ćeš doći u Usti nad Labem. Shvatio sam da je to prilika koju trebam prihvatiti. Tadašnji trener Želje je rekao ocu da me ne vidi kao standardnog prvotimca, pa smo mi odlučili da ćemo prihvatiti tu ponudu Teplica. Samim tim odlaskom iz BiH sam napravio iskorak. Bio sam kod trenera koji je gledao da mi pomogne na svaki način. Kada sam otišao tamo, on me stavi na “desetku”. Ja igrao tu polusezonu, zabio osam golova, šest u ligi, dva u kupu, i onda odem u Teplice – izjavio je Džeko.

– Ljudi su mislili da sam ja tamo otišao za neke pare, a primao sam 500 eura. Van kuće, sam, bez roditelja. Nisam imao auta. Dešavalo se da zadnjih sedam dana nemamo šta da jedemo. Eto kolika je želja bila. Izdržimo mi i to. Nije bilo lagano. Nazovem svoje kažem nemam ništa da jedem, zamisli kako je njima, a tad nije bilo ni telefona. Bile su obične poruke. Odemo na govornicu i pričamo sa svojima, nema to svaki dan da se čuješ – ispričao je Edin, između ostalog, za TV Arena Sport.